Dan kada je Saturn obukao Deda Mrazovo odelo

Sve na zemlji možemo analizirati astrološkim jezikom. U prirodnom horoskopu je objašnjeno sve. Ko se kome raduje, ko s kim lepo sarađuje, ko se ne trpi, ko se u kom pravcu razvija... Sve to otkrivaju planete koje su vladari astrološkog znaka. Znamo koja se planeta kako oseća u određenom polju koje je analogno astrološkom znaku, a ono, pak, opisuje pozornicu dešavanja

Na taj način možemo analizirati i svaki običaj koji je u narodu opšteprihvaćen, a kada se radi o globalnom događaju kakav je doček Nove Godine, astrološka simbolika je beskrajna.

Da li postoji čarobnije doba godine od ovog u kome se upravo nalazimo. Opšta ushićenostnijansira dane tokom kojih se ubrzano pripremamo za nešto što, u suštini, proleti za tren. Taj trenutak koji je, ništa drugo do vremenski određen sekund posle koga bacamo stari i otvaramo novi kalendar, važan je jer u sebi sadrži arhetipsku pričukoja je duboko usađena u svaku ćeliju našeg bića.

Nije slučajno što je doček Nove godine i dva-tri dana praznovanja ispunjen enormnom energijom koju svaki čovek na planeti Zemlji doživljava na svoj način. Svejedno kakvo je iskustvo praznovanja, činjenica je da tih dana niko nije ravnodušan. Usamljeni ovih dana doživljavaju egzaltaciju svoje tuge, oni drugi euforiju dečije radosti praznovanja.
U opštem metežu malo ko se bavi pitanjem šta mi u stvari slavimo, kraj prošle ili početak nove kalendarske godine. Kako će ko to tumačiti, verovatno, zavisi od ličnih iskustava minulih dana, jer, nekome je prošlost majka a nekome maćeha. Ali, interesantno je iz astrološkog ugla sagledati šta predstavlja kraj jedne i početak druge godine i zbog čega se, bar kada je zapadna civilizacija u pitanju, ljudski rod toliko raduje.

O Novoj godini astrološki se ne može govoriti a da se priča ne svede na priču o Saturnu. Da, ta ozloglašena planeta, veliki zlotvor i mučitelj. Onaj mali simbol u natalnoj karti koga se svi plaše jer je u njegovom položaju skrivena informacija o našim ograničenjima, strahovima i stradanjima. Kakva je to astrološka logika da upravo taj „mračni” Saturn predstavlja ono što s takvom radošću iščekujemo ovih dana. Muzika, pesma, veselje, pokloni, priznanja, obećanja... Šta sve ne radimo upravo ovih dana i sve to s nadom da od sutra okrećemo novi list i veselo koračamo ka boljim danima, zasićeni ićem i pićem u toplini doma ili na nekom javnom mestu, kako ko.
K

ako to da su upravo najveseliji dani u godinibaš u doba vladavine znaka Jarca, a njegov vladar Saturn,planeta velike tuge, muke, gladi i samoće oblači kostim velikog dobrotvora?

Kao što svaka planeta u astrologiji ima svog prestavnika koji ispunjava određenu ulogu (sveci, mitska bića...) tako je i Saturn pronašao put da se u našem realnom životu materijalizuje kao Deda Mraz.

Znamo da je današnja verzija rumenog dede na sankama komercijalna verzija svog pravog prethodnika, Božić Bate, koga, pak, prepoznajemo i u liku Svetog Nikole.Baš kao što je i Saturn astrološki predstavljen kao starac sede kose i brade. Deda Mraz je obučen u crveno odelo, što prepoznajemo kroz osnovnu astrološku simboliku i dostojanstvo planeta. Dakle, planeta Mars, koja predstavlja, između ostalog, i crvenu boju, egzaltirana je (ima najjače dejstvo) upravo u znaku Jarca kojim Saturn vlada. Dakle, Saturn je zbog prisustva Marsa u znaku Jarca obučen u crvenu boju.

Taj naš deda u crvenom, Deda Mraz, dolazi iz dalekih zaleđenih krajeva, što je takođe u simbolici Jarca. Šta je njegov zadatak? On nosi darove, ali samo onima koji su u protekloj godini bili dobri i vredni. Dakle, tu negde se provlači potreba da se procenjuje, nekome se sudi. Na primer, da li je dete bilo dobro ili nije, da li je ispunjavalo svoje obaveze ili nije. Od toga zavisi hoće li Deda Mraz doneti veliki ili mali paketić...

Naš dragi Saturn, preobučen u marsovsko crveno, putuje s poklonima. Pokloni u astrologiji su predstavljeni znakom Vage. U prirodnom horoskopu planeta Saturn je egzaltirana (ima najjače dejstvo) u znaku Vage. Zbog ove egzaltiranosti za Vagu kažemo da je pravedna i miroljubiva. Međutim, Vaga ne predstavlja samo pravo, već i radost, veselje i poklone.Može se reći da je Vaga veliki esteta,a da je sklona i kiču. Otud takva euforija s novogodišnjim poklonima. Saturn nosi poklone, i to ne bilo kakve. Ovo su pokloni koji se daruju jednom godišnje i oni moraju biti velikodušni.

Ovde se astrološka simbolika ne završava. Možemo uočiti i jako prisustvo svega onoga što predstavlja Venera. Ova planeta, kao vladar znaka Vage, predstavlja eleganciju, slavlje, estetiku, druženje... sklad u svakom smislu reči. S druge strane, imamo i onu Veneru koja je predstavnica Bika. Ona je razuzdanija u ambijentu hrane, pića, muzike. Njen hedonizam dolazi do izražaja ovih dana, kao krajnja posledica Saturnovog pohoda iz dalekih ledenih krajeva.

Ovaj jedan prirodni sled događaja najlakše je ilustrovati dečijom radošću i zabrinutošću pred veliki, dugoočekivani susret s Deda Mrazom. Tolika trema, suze, hoće li presuda biti stroga, kakav će im poklon stići i da li je Deda Mraz video ono kada su bili nevaljali... Moćan sled koji svaki roditelj beskrajno koristi kada bira alate kojima se služi u velikom poslu koji se zove vaspitanje deteta. Međutim, nisu samo deca pred „velikim sudom” ovih dana. I nas muči isto pitanje, ali na jedan suptilniji način.

Nekako, svima nam je duboko utisnuta potreba da se ovi dani moraju provesti na određeni način. Bogata trpeza, slavlje i svi rituali koje praktikujemo tokom novogodišnjih i božićnih praznika u osnovi su potekli iz paganskih običaja slavljenja prirode. To samo dokazuje da je čovek, naš prapredak, intuitivno nešto prepoznao i počeo da veruje u to.
Danas, u moderno doba, ova se simbolika manifestuje u vidu slavlja i međusobnog čašćavanja. Bilo da su u pitanju poslovne relacije ili familijarne, Nova Godina ili Božić, ne smeju proći bez poklona i nagrada. Ovo su dani kada se rekapitulira učinjeno i donosi ocena koliko su prošlogodišnja setva i žetva bile uspešne.

Baš tu, kod setve i žetve zastajemo. Evo ga, opet, Saturn u svom svom raskošnom crvenom odelu. Iako je, uglavnom, uvreženo mišljenje da je ova planeta predstavnik zla, ovde imamo lep primer koliko je to „zlo”, ustvari, samo surova pravda koja, mnogima, može biti jako neprijatna. Dakle, ako tokom prošle godine niste sejali i niste imali šta da požanjete jesenas, ovi vam dani mogu biti jako tužni i neprijatni. Saturn je taj koji sudi. Naravno, njegovu odoru u realnom životu obući će šef, sudija, roditelj... neko iz vašeg života ko je u poziciji da vas daruje, a koga, na jedan nevidljivi i suptilan način Saturn kandiduje da vam kroz njega pošalje dar, bilo da se radi o materijalnom ili duhovnom poklonu.

Neko bi rekao da mi ovih dana slavimo Saturna, ali nije tako. On je samo sudija u službi nekakvog velikog zakona, onog koga nazivamozakon univerzuma, kosmička pravda ili „ono nešto odozgore, viša sila”. Kao što je i u našem, zemaljskom, sistemu sve u nekakvom poretku (ili bi bar tako trebalo da bude), tako je i gore. Tačnije rečeno, kako je gore tako je i dole, kod nas. Dakle, u jednom uređenom sistemu, kao što je to, na primer, država, Saturna bismo prepoznali kao sudiju nekog vrhovnog suda, koji iako ima svu moć, ipak nekome polaže račune. Taj neko ko je iznad njega je vođa te države, bilo da je predsednik, kralj, car... svejedno. U našoj priči, prevedeno na čarobni jezik nebeskih zakona, Saturn je produžena ruka, onaj koji u našem Sunčevom sistemu zavodi red. Onaj kome se zaista klanjamo i koga je univerzum poslao da nam podari život je − Sunce. Kralj, car, predsednik, vođa... kako god. To je Sunce. A, neki bi rekli, Bog.

Pa sad, ispočetka, hajde da pogledamo šta se ovih dana odigrava na nebu. I to, ne samo ovih dana, već svake godine u ovo doba...

Mi danas znamo da počev od letnje ravnodnevice, gledajući iz perspektive severne hemisfere, Sunce kreće ka jugu i postaje sve slabije. Narednih šest meseci obdanica se kontinuirano malo-pomalo skraćuje. Od jesenje ravnodnevnice prevagne noć. Konačno, Sunce na svoju najnižu tačku na nebu dospeva oko 21, 22. decembra i ovaj datum predstavlja promenu godišnjeg doba, početak zime. Ali, ne samo to. Taj datum je poznat kao zimskakratkodnevica. To znači da se Sunce u svojoj najnižoj poziciji prividno zaustavlja tokom tri dana i nakon toga se pomera jedan stepen ka severu. Od tog trenutka narednih šest meseci Sunce raste, biva sve jače i jače. U vreme prolećne ravnodnevice stiže proleće, dan preuzima vođstvo i tako raste do 21. juna, kada dostiže najvišu, severnu, tačku (gledajući s Zemlje) i onda ponovo kreće nazad, ka jugu.

Ovo znaju i đaci u osnovnoj školi. Ali, naši prapreci u najprimitivnijem obliku života nisu znali šta se to tamo negde gore, na nebu, dešava. Oni su primećivali da Sunce slabi, dan se skraćuje, sve polako odumire. Tri dana kada se Sunce prividno zaustavilo u svom pohodu ka jugu jesu dani iščekivanja konačnog ishoda borbe sile života i svetlosti protiv sile mraka. Taj trenutak, kada se Sunce pokreće ka severu i time najavljuje svoj povratak, jeste trenutak pobede života nad smrću. Našim precima ovaj prirodni ritam nije bio jasan kao nešto što je izvesno i prirodno, za njih je ovo bila uvek iznova i iznova nova bitka, a s pobedom i neopisiva radost. Od ovog fenomena kreću mnoga verovanja, a na prvom mestu priče o dobru i zlu.

Dakle, zimski solsticij se dešava kada astrološko Sunce stigne na nulti stepen znaka Jarca i time najavi vreme vladavine ovog znaka i svega onog što on predstavlja. Trodnevno kolebanje Sunca i njegovo konačno pomeranje prema severu astrološki se tumači kao pobeda svetlosti nad tamom, života nad smrću.

Sve ovo je jedna lepa priča o Suncu, Saturnu i Veneri i plesu njihovih energija koji se tako jako odražava na naš život na Zemlji. Ovaj ples osećamo svi, bez izuzetaka. Podvlačimo crtu, sumiramo, planiramo buduće dane. Neko od Nove godine ostavlja cigarete, neko prelazi na dijetu. Dajemo obećanja razna, bilo sami sebi bilo nekom drugom. Svejedno. Ali, na ličnom nivou, kakva je protekla godina nekome bila i kakva će doći, kao i to kako uglavnom doživljavamo ovaj period godine, zavisi od ličnog (natalnog) horoskopa jer u njemu je utisnuta informacija o tome kako se ophodimo prema Suncu (životu), koliko poštujemo saturnovski princip (disciplina, strpljivost, skromnost) i koliko smo skloni da kontrolišemo potrebu za užicima Venere (sva zadovoljstva uključujući i poroke). Ostale planete ostavljamo za neku drugu priču...

Iako svaki astrološki znak, kao i njegova planeta vladar, imaju svoju nezamenjivu ulogu u savršenstvu univerzuma, Jarac s njegovim vladarom planetom Saturnom, posebno je značajan jer je prirodni vladar desetog polja horoskopa koje, između ostalog, simboliše krajnji cilj života, zasluge, nagrade, ali i padove i posledice naših dela ili nedela. Saturn je vrhovni zakonodavac, onaj koji kažnjava, ali i nagrađuje.

Iz svega ovoga proizilazi da nas iz tame izvode red, rad, disciplina, strpljenje, samokontrola. Koliko god da nam Sunce daje život, toliko bez Saturna ne bismo preživeli jer on nas uči da raspolažemo sopstvenim kapacitetima. Ukoliko ne poštujemo njegove granice,  gubimo ljudsko obličje kao čovek bez kože, reka bez korita...

---------------------------------------

Vatromet dva maga

Petarde i vatrometi su glavni najavljivači Nove godine. I ova pojava se može objasniti astrološkim učenjem. Znamo da je Jarac prošlost, a da je Vodolija budućnost. Tako se barem tumači u opštoj astrološkoj simbolici. Sam trenutak sudara ove dve energije jeste sadašnjost, a ono što sledi je nešto što nazivamo budućnošću. Suštinski postoji samo ovde i sad kao i da prošlost i budućnost ne postoje. Drugim rečima, budućnost seu trenutku sadašnjosti pretvara prošlost.
Ipak, trenutak kada sat (Saturn) otkucava ponoć je vreme u godini kome smo oduzeli značenje „ovde i sada”.Taj trenutak predstavlja budućnost (Vodolija) i ona se kao takva uranovski ispoljava − eksplozijom i bukom petardi.

Ćudi Sunca

Priča o Novoj godini i euforiji koju ona predstavlja jeste priča o borbi i pobedi svetlosti nad tamom. Od pamtiveka naši su preci pratili kretanja nebeskih tela i primećivali ritam prirode čija im je predvidljivost pomagala u preživljavanju. Čovek je, verovatno, u prvom dodiru sa sopstvenom svešću podigao pogled u nebo i uočio da iznad njega, gore daleko, postoji uređeni sistem koji kao da diše. Ritam dana i noći, smenjivanje godišnjih doba, pomeranje dominantnih nebeskih tela i njihova povezanost s vremenskim uslovima, a onda i prilikama na Zemlji, prve su impresije koje su našeg pretka povezale s naizgled nevidljivim a opet tako jasnim kosmičkim ritmom. Taj kosmički ritam, na najnižem nivou, a opet za nas Zemljane tako važnan, jeste kretanje Sunca i njegova promena ćudi koja direktno utiče na sve živo što se nalazi na Zemlji. Menjaju se godišnja doba s njima i prilike i uslovi života na Zemlji.

Saturnovi ljudi

Pošto je natalni horoskop informacija o energetskom sklopu, kodu od koga smo satkani, Saturn je naš unutrašnji princip samovrednovanja. Onda kada se on materijalizuje u obliku osobe koja nam je došla, spolja ka nama, to samo znači da smo mi tu osobu, svojom vibracijom privukli. Ako naše više ja smatra da zaslužujemo nagradu, ona će nepogrešivo stići. Nebitno je ko je obukao crveno odelo.
Nije Saturn taj koji odlučuje ili koji nas nagrađuje ili kažnjava. On je samo onaj deo našeg bića koji je savršeno precizan, kao sat. Unutrašnji glas razuma, savesti. Mi smo nepogrešivo tačni u proceni sopstvenih zasluga, to naše unutrašnje ja savršeno zna i s te pozicije privlači okolnosti i događaje za koje naše biće presuđuje da mu pripadaju.

Pretpostavka je da je novogodišnji običaj pravljenja velike buke (danas vatromet) nastao u vreme stare Kine. Oni su prvi počeli da oblače garderobu crvene boje u čast dočeka Nove godine, a sve to s verovanjem da na taj način odbijaju loše sile, đavola.
Jasno, Saturn je ta mračna sila koju svojim ritualima odbijaju, egzaltiranost Marsa u Jarcu i njegov uticaj na to da garderoba bude crvene boje, može se tumačiti kao pokušaj preuzimanja te saturnovske energije, služenje njoj pa samim tim i odbijanje njenog dejstva na ljude. Ako na sve ovo dodamo da je Kina u svom osnovnom astrološkom znaku Vaga, gde je Saturn egzaltiran, jasno da je običaj, najverovatnije, došao od njih.